Унапређење животног стила, са циљем достизања повољнијих здравствених исхода и умањења ризика за развој одређених обољења, јасан је концепт са којим смо скоро сви упознати – ипак, да ли је једноставно достићи и одржати промене у навикама? Одговор за сваког појединачно је различит, у зависности од личних склоности, могућности, као и од врсте навике на коју желимо да утичемо. За почетак, можда није лоше запитати се шта нас највише покреће на промену животног стила? Боље здравље и мањи ризици за одређена обољења? Нова знања и вештине? Проширивање видика и социјалних контаката? Свакако је важно разјаснити шта је то основа за почетак рада на унапређењу животног стила, а са друге стране, имати у виду да је промена могућа и да су резултати уведене промене значајни и подржани бројним научним истраживањима у овој области. Опет, увек је важно нагласити да је пре увођења промена у животним навикама важно потражити мишљење стручњака и консултовати се са својим лекаром. Различити приступи у промени животног стила често се темеље на заједничком именитељу – постепености увођења промене. На пример, увођење промене у исхрани подразумевало би јасно дефинисање циљева, попут смањења или повећања уноса одређених намирница, и њихово постепено увођење на дневном, недељном и месечном плану. Слично је и са здравом физичком активношћу – идеја да је буде више од тренутног стања, да буде структурирана, такође се може уводити постепено, кроз повећања од само неколико минута у трајању на дневном нивоу. У наредним фазама промене, већ достигнуте резултате у погледу исхране и физичке активности, можемо обогатити новим садржајима – уносом здравих намирница које претходно нису биле редовно заступљене у исхрани нпр. Са друге стране, може се отпочети и размишљање о времену проведеном у седењу и његовим испуњавањем неком физичком активношћу. У каснијим етапама промене, наком што се основни циљеви постигну и одрже, могу се поставити питања и о смањењу уноса неких намирница и пића од посебног значаја – извора додатих шећера, заслађених и алкохолних пића и  сл. Свакако да одржање промене може представљати изазов, и стога је увек важно вратити се на почетни и основни мотив за промену. Обележавање Месеца борбе против рака увек има јединствен циљ у овом пољу – да нас подсети, мотивише, пружи идеје и утврди у уверењу да је промена у животном стилу могућа и делотворна, пружајући на тај начин додатан подстрек активностима у пољу превенције малигних болести у нашој земљи.

Оптерећење раком у свету

У свету је, према проценама Светске здравствене организације и Међународне агенције за истраживање рака за 2020. годину, регистровано око 10 милиона смртних случајева од свих локализација малигних тумора. Учесталост различитих локализација у светским размерама у 2020. години, говори да су најзаступљенији облици рака у погледу смртности били рак плућа (1,8 милиона смртних случајева), колоректални карцином (916 000 смртних случајева), рак јетре (830 000 смртних случајева), рак желуца (769 000 смртних случајева) и дојке (685 000 смртних слулчајева). Са продужетком очекиваног трајања живота и укупним порастом становништва, уз присуство познатих фактора ризика, повећало се и укупно оптерећење малигним болестима у свету. Економски значај малигних болести такође је значајан и растући – процене су да су у свету, трошкови повезани са раком у 2010. износили 1.16 билиона долара, што недвосмислено говори да поред директног утицаја на здравље појединаца, малигне болести могу бити и значајан ограничавајући фактор једног друштва у различитим сферама.

Процене су да је у свету око 1/3 свих смртних исхода од рака у вези са 5 водећих фактора ризика (повезаних са понашањем и исхраном): високим индексом телесне масе, ниским уносом воћа и поврћа, недостатком физичке активности, употребом дувана и алкохола.

Оптерећење раком у Србији

У Србији је током 2024. године од свих малигних тумора оболело 41.472 особа (21.793 мушкараца и 19.679 женa). Исте године од рака је умрло 20.314 особа оба пола, 10.967 мушкараца и 9.347 женa. Мушкарци у нашој средини највише су оболевали од рака плућа, колона и ректума и простате. Kод жена малигни процес је најчешће био локализован на дојци, плућима, колону и ректуму и грлићу материце. Током 2024. године у Србији је од рака бронха и плућа оболело 4.246 мушкараца и 2.178 жена, а умрло је 2.998 мушкараца и 1.844 жена; од малигних тумора дојке је у истој години оболело 4.544 а умрло 1.700 жена. Додатно, у 2024. години у Србији је од рака колона и ректума оболело 3.271 мушкараца и 2.077 жена, а умрло 1.570 мушкараца и 973 жене.

Шта можемо да учинимо?

Превентивне активности на пољу спречавања настанка малигних болести веома су разнородне, и представљају кључни јавноздравствени приступ у процесу контроле малигних болести. Процене говоре да се чак 40% малигних болести може избећи применом интервенција у животном стилу: престанком пушења, ограниченим конзумирањем алкохола, избегавањем сувишног излагања сунцу, задржавањем просечне тежине конзумирањем здраве хране, вежбањем, као и заштитом од инфекција које се могу развити у рак.

Уколико до болести ипак дође, њен је исход могуће побољшати раним откривањем, адекватним лечењем и рехабилитацијом уз одговарајуће палијативно збрињавање.

Превенција и рано отркивање рака

Као изузетно делотворан приступ у контроли малигних болести, превенција заузима кључно место у свим јавноздравственим програмима. Научна истраживања довела су до следећих закључака:

  • 30 – 50% малигних болести може се спречити избегавањем познатих фактора ризика
  • Употреба дувана је појединачно најзначајнији фактор ризика за развој малигних болести, који се повезује са око 22 % смртних случајева од рака у свету.
  • Конзумирање алкохола повећава ризик од настанка рака уста, ждрела, дојке, дебелог црева и јетре.
  • Прекомерна телесна тежина и гојазност повезују се са настанком неких типова малигних болести (карцином ендометријума, дојке, дебелог црева, простате)
  • Свака претерана изложеност сунчевој светлости или вештачким изворима светлости, као што су соларијуми, повећава ризик од добијања свих врста рака коже.
  • Сваки десети случај рака је последица инфекције. Скоро 22 % смртних исхода од рака у земљама у развоју и 6 % у развијеним земљама су последица хроничне инфекције. У овом погледу, најзначајније су инфекције хепатитис Б или Ц вирусом (који су одговорни за настанак рака јетре), хуманим папилома вирусом (рак грлића материце) и Helicobacter pylori (рак желуца).

У Србији се спроводе национални програми за скрининг рака грлића материце, рака дојке и колоректалног рака, који имају за циљ смањење обољевања и умирања од ових болести. На скрининг рака дојке позивају се жене старости од 50 до 69 година. Мамографски прегледи предвиђени су да се раде свим женама наведеног узраста на две године. Скринингом на карцином грлића материце обухваћене су жене узраста од 25 до 64 године, које се позивају на превентивни гинеколошки преглед и Пап тест једном у три године. Циљна група за тестирање на рак дебелог црева обухвата грађане оба пола старости од 50 до 74 година, који се једном у две године позивају на тестирање на скривено крварење у столици.