Здравље за све подразумева да сви људи имају добро здравље и испуњен живот у мирном, стабилном и одрживом свету. С обзиром да је право на здравље основно људско право, свако мора имати приступ здравственим услугама које су му потребне, без обзира где живи и какве су му финансијске могућности. Међутим, у свету у коме живимо, 30% популације није у могућности да приступи основним здравственим услугама. Скоро две милијарде светске популације се суочава са огромним трошковима за здравствену заштиту, који доводе до њиховог осиромашења, са изразитом неправедношћу према онима који живе у најугроженијим срединама.

Универзална покривеност здравственом заштитом и здравствени системи засновани на примарној здравственој заштити су решења која СЗО заговара већ деценијама и за чију делотворност постоје бројни докази. Одговорност је на креаторима здравствених политика и њиховој посвећености улагању у универзалну здравствену покривеност, која подразумева да сви грађани могу да приступе здравственим услугама без финансијских потешкоћа, односно кроз стварање система здравствене заштите који људима пружа једнаке могућности да достигну највиши могући ниво здравља. На овај начин се постиже финансијска заштита, „извлаче“ људи из зачараног круга сиромаштва, промовише добробит породица и заједница, ублажавају јавноздравствене кризе у ситуацијама глобалних претњи по здравље. Све државе чланице Уједињених нација сагласиле су се да ће радити на универзалној здравственој заштити, како би се до 2030. године достигли Циљеви одрживог развоја.

Квалитетна, доступна и приступачна примарна здравствена заштита је најделотворнији и најисплативији начин да се здравствене услуге приближе људима. При томе, она мора да досегне и ангажује и оне са највећим, а често непрепознатим потребама, у свим старосним категоријама. Због тога је важно да примарна здравствена заштита уважава принципе правичности, родне сензитивности и заснованости на правима, у свакодневним активностима пружања здравствених услуга и кроз специфичне програме, намењене посебно осетљивим групама.

Подаци и пројекције о кретању радне снаге у здравственим системима широм света упозоравају да се у периоду од 2023. до 2030. године очекује недостатак десет милиона здравствених радника. За даљи напредак ка здрављу за све, потребни су квалификовани здравствени радници, улагања у њихово образовање и отварање нових радних места за здравствени сектор. Такође, важно је обавезати друге секторе друштва да систематски воде рачуна о здрављу и импликацијама својих одлука, како би избегли штетне утицаје и побољшали здравље становништва. Најзад, потребно је јачати сарадњу са цивилним сектором и омогућити му да учествује у креирању јавне политике и праћењу напретка у постизању здравља за све.

Шта свако од нас може да уради за своје здравље?

♦ Правилно се храните! Не прескачите оброке, водите рачуна о избору намирница и начину њихове припреме. Одржавајте пожељну телесну тежину.
♦ Будите физички активни сваког дана!
♦ Реците НЕ дувану! Будите заговорник окружења без дуванског дима.
♦ Ограничите унос алкохолних пића!
♦ Дружите се!
♦ Редовно контролишите своје здравље код свог изабраног лекара.